Izvodi iz knjige Ljubisava Andrića |
||
| Knjiga razgovora izmedju Kečića i Andrćia vodjenih u Kečićevom ateljeu u periodu od šest godina (1987-1993) objavljena je 1993. u Novom Sadu. Lj Andrić: Kojoj školi pripadate? Ne znam. Pre bih sebe mogao da smestim u odredjene krvne grupe. Prvi sam počeo, i mislim jedini, da slikam zemlju. I to golu zemlju. Ako se ceni nešto što se prvi put uradi, a to občino istoričari umetnosti gledaju, onda sam prvi kod nas pronašao kako se slika gola zemlja. Njene reljefe. Ne zam da li je neko to radio pre mene. Nastojao sam da za to pronadjem i odgovarajuća likovna sredstva, postupke i tehnologije..... |
|
|
M. Kečić: O tehničkoj strani toga posla mogao bih rećI da je ona kod mene veoma složena. Moj slikarski postupak je slojevit, za razliku od slikara koji rade načinom “al prima“. Šta to znači? Ovi slikari ne podslikavaju površine, nego odmah prvim nanosom boje, uglavnom četkicom, ostvaruju i krajnji rezultat svoje likovne predstave. Ovim načinom majstor je kadar da najbrže dodje do gotove slike. Odmah bi trebalo reći da su tako stvorena mnoga izuzetno dobra likovna dela. Kako je mene veoma privlačilo slikarstvo materije, želeo sam da na mojim slikama izazovem patinu i fizičku strukturu naslikanih predmeta. To sam osetio kao veliki majstorski izazov. Tako sam prišao jednom ozbiljnom načinu - podslikavanju. Radim i do šest površinskih operacija da bih došao do željene fakture i materije. To bi bio jedan deo mog puta – onaj zanatski. Ali koji je kontrolisan i vodjen intelektualnom domišljatošću. Lj Andrić: Kako bi ste objasnili, definisali vašu estetiku? Lj Andrić: U čemu se sastoji misterija slike? M. Kečić: Koliko će umetnik delovati na posmatrača zavisi od toga da li je reč o autentičnom likovnom delu, kao I do toga koliko je posmatrač razvio kriterijum da bi mogao uživati u slici, koja će na njega moći da izazove prijatno raspolozenje. Moglo bi se reći da je u njoj, slici, estetski duh kadar da na čoveka deluje i iscejujuće - da bude kinika psihe. Postoje dela koja zaista mogu da ozare dušu. Nema tu nikakve misterije, tu je samo reč o duhu što ga priroda daje ljudima; jer umetničko delo čovek stvara na radost drugom čoveku. Lj Andrić: Vaš slikarski svet? M. Kečić: Ako mislite na tematiku, mogao bih reći da ona za mene nije bitna. Prednost dajem pikturi, odnosno kvalitetu naslikane površine; samom njenom “tkanju“. A što se tiče izbora teme tu nisam strogo omedjen, iako sam posebno negovao pejzaž. Lj Andrić: Iz kojih razloga pejzaž? M. Kečić: Prvo, kao seosko dete odrastao sam u otvorenim prostorima prirode i za te slobodne prostore ostala je u meni doživotna ljubav. A slikanje prirode traži jedan poseban likovni senzibilitet, tako da je i to doprinelo mome zanimanju za pejzaž. Živo sam zainteresovan da savladam majstoriju pravljenja pejzaža koji su natopljeni vazduhom i vlagom a iz sebe zrače. | ||
)